Blog

U redovima koji slede bavićemo se pitanjem zlostavljanja na radu tzv. mobingom. Verovatno se veoma često susrećete sa pritužbama rodbine i prijatelja da imaju probleme sa autoritarnim šefovima ili drugim zaposlenim u svojim firmama koji ih navodno mobinguju. Možda ste i sami imali slične probleme. Čitanje ovog teksta može biti dobra prilika da razumete ovaj pravni pojam i krenete putem zaštite svojih prava na radu.

Mobing predstavlja takvo ponašanje na mestima rada, kojim jedno ili više lica – drugih zaposlenih ili nadređenih sistematski psihički zlostavlja ili zastrašuje drugog zaposlenog, u relativno dužem periodu, sa namerom osporavanja njegovog profesionalnog ugleda i moralnog integriteta sa ciljem stvaranja nepodnošljivih uslova rada, pri čemu se žrtva stavlja u gotovo bespomoćan položaj, a sve u cilju da zaposleni – žrtva mobinga sam otkaže ugovor o radu.

Dakle, pod mobingom se podrazumeva kontinuirano fizičko ili psihičko zlostavljanje zaposlenog, sa ciljem da ovaj dobrovoljno da otkaz ugovora o radu, usled čega poslodavac neće imati obavezu da mu isplati otpremninu na koju bi inače imao pravo da mu je poslodavac dao otkaz.

POJAVNI OBLICI I VRSTE MOBINGA

Postoje dve vrste mobinga: hirizontalno zlostavljanje i vertikalno zlostavljanje.

Kod horizontalnog zlostavljanja zlostavljač je drugi zaposleni, dakle, neko ko je sa nama u istoj hijerarhijskoj ravni. Koji su motivi? Najčešće su u pitanju ljubomora i zavist koju zaposleni oseća prema drugom zaposlenom doživljavajući ga kao konkurenta u profesionalnoj sferi.

Sa druge strane, kod vertikalnog zlostavljanja zlostavljanje inicira poslodavac ili drugi nadređeni (npr. šef sektora, direktor, menadžer i sl.) pri čemu on sam preduzima radnje zlostavljanja ili da navodi drugog zaposlenog da to čini. Vertikalno zlostavljanje se ispoljava na više načina:

1) u vidu „praznog stola“ – kad se zaposlenom uskraćuje obavljanje poslova radnog mesta, ili mu se dodeljuju trivijalni poslovi ispod njegovog stručnog nivoa

2) u vidu „punog stola“ – kad se zaposlenom daje previše posla, koje ne može uspešno da završi u toku radnog vremena (tako da ostaje da radi prekovremeno, a za taj rad se na plaća)

3) u vidu pojačane kontrole prisustva zaposlenog na radu, kao i uznemiravanja putem audio i video nadzora što ima za cilj povredu dostojanstva zaposlenog

4) u vidu pojačane kontrole izvršavanja radnih zadataka, izlaganju stalnoj kritici pretpostavljenih zbog navodnih propusta, uz omalovažavanje profesionalnih sposobnosti zaposlenog

5) u vidu provociranja reakcije žrtve zlostvljanja kako bi ona povredila obavezu radne discipline prema drugim zaposlenima, a sve u cilju da se protiv zaposlenog povede disciplinski postupak (npr. zbog uvrede)

KAKO SE ZAŠTITITI OD MOBINGA?

Regulativa zlostavljanja na radu, mehanizmi i načini zaštite od istog, uređeni su Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ako ste izloženi nekom od gore navedenih pojavnih oblika mobinga, treba da znate, da zaštitu od zlostavljanja prvo morate da potražite kod svog poslodavca. Naime, žrtva zlostavljanja je dužna da se prvo obrati odgovornom licu kod svog poslodavca (direktoru) sa zahtevom za pokretanje postupka posredovanja. Pravo na podnošenje ovog zahteva zastareva u roku od 6 meseci od poslednjeg zlostavljanja zaposlenog na radu. Za pisanje ovog zahteva najbolje je da potražite stručnu pomoć advokata za mobing i radno pravo. Posredovanje je vid vansudskog rešavanja ovog socijalnog konflikta od strane posrednika kojeg sporazumno imenuju zaposleni – žrtva zlostavljanja i direktor.

Postupak posredovanja je hitan i mora da se završi u roku od 8 dana od dana izbora posrednika. Cilj posredovanja je da se nastali problem reši u okviru radne sredine, „bez iznošenja prljavog veša pred sud“. Ako poslodavac u toku posredovanja pruži zaštitu žrtvi mobinga i da mu garancije da se zlostavljanje neće ponoviti onda se smatra da je posredovanje uspelo.

Ako ovo ne bude slučaj, te žrtva zlostavljanja ne bude zadovoljna ponuđenim kompromisom, ili ako je zlostavljanje vršilo odgovorno lice kod poslodavca ili sam poslodavac kao fizičko lice (preduzetnik), ona može da se obrati sudu radi zaštite od zlostavljanja. Žrtva mobinga, preko advokata za mobing i radno  pravo, mora da podnese tužbu sudu u roku od 15 dana od dana kada joj poslodavac dostavi obaveštenje o tome da posredovanje nije uspelo, odnosno od dana kada sama odustane od posredovanje. U ovom sporu tuženi je poslodavac. Za uspeh u sudskom sporu često je od presudnog značaja spremnost ostalih kolega da svedoče o zlostavljanju koje trpi žrtva mobinga.

SUDSKI POSTUPAK JE HITAN, A TERET DOKAZA JE NA POSLODAVCU

Sudski postupak radi zaštite od zlostavljanja na radu spada u grupu hitnih postupaka. Zakon predviđa da nakon što žrtva mobinga učini verovatnim postojanje zlostavljanja, na poslodavca pada teret dokazivanja da istog nije bilo, čime se želi pružiti što potpunija zaštita žrtvi mobinga i olakšati njen procesni položaj. Tužilac ovom tužbom traži da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu, kao i da ono prestane.

Kako je nakon što podnese tužbu položaj žrtve mobinga još teži, a zlostavljanje se po pravilu može intenzivirati, on ima pravo da traži od suda da usvoji privremenu meru kojom se zabranju zaposlenom-zlostavljaču da mu se približava na određenu razdaljinu, pri čemu ova mera traje do okončanja sudskog postupka. Žrtva mobinga ima pravo da traži da joj sud dosudi naknadu materijalne i nematerijalne štete (strah, duševnu bol usled stresa, fizičku bol i dr.) koju trpi zbog zlostavljanja na radu.

Za više informacija u vezi zaštite od mobinga, i drugih pitanja iz domena advokatska kancelarija za radno pravo, najbolje je da se obratite advokatu za mobing i radno pravo.