Blog

Posle koliko vremena zaposleni stiče pravo na godišnji odmor?, Koliko najmanje, po zakonu, traje godišnji odmor?, Do kada se mora iskoristiti godišnji odmor? predstavlju neka od najčešćih pitanja kojima se zaposleni, u vezi sa ovom temom, obraćaju advokatu za radno pravo. U narednim redovima pokušaćemo da damo odgovor na sva ova pitanja i predočimo koja su vaša prava.

POJAM GODIŠNJEG ODMORA

Godišnji odmor je opšti uslov rada i individualno pravo zaposlenog da bude oslobođen od obaveze izvršavanja rada u određenom vremenskom periodu, uz naknadu zarade kako bi se zaštitilo zdravlje zaposlenog, smanjila izloženost rizicima posla, omogućilo psihičko i intelektualno opuštanje, relaksacija i zabava.

Pravo na godišnji odmor je neotuđivo – zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godine posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom se smatra i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i vreme odsustva sa rada uz naknadu zarade.

DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom (pravilnik o radu/kolektivni ugovor) i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora se utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu – npr. Opšti kolektivni ugovor predviđa uvećanje godišnjeg odmora za rad noću, rad subotom i nedeljom, kao i po osnovu invalidnosti i statusa samohranog roditelja.

Pri utvrđivanju dužine trajanja godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao 5 radnih dana – dakle ako dobijete odmor od 20 radnih dana to faktički znači da odmarate 4 kalendarske sedmice (28 dana). Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA

Zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora (srazmeran deo) za svaki mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak do 30. juna naredne godine.

Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da ga koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege detete i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

RASPORED KORIŠĆENJA GODIŠNJEG ODMORA

Sam raspored korišćenja godišnjeg odmora može biti određen kao individualizovan ili kolektivni godišnji odmor.

Individualizovan način korišćenja godišnjeg odmora javlja se kad zaposleni naizmenično koriste godišnji odmor, bez privremenog zatvaranja preduzeća (prekida poslovanja).

Kolektivni godišnji odmor se koristi (započinje i završava) istovremeno za sve zaposlene, kada dolazi do privremenog zatvaranja preduzeća (prekida poslovanja) – npr. u automobilskoj industriji, u obrazovno-vaspitnim ustanovama tokom letnjeg školskog raspusta.

U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. 

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade, i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena radno pravo, najbolje je da se obratite advokatu za radno pravo.