Blog

Bogdan Diklić, u ulozi Mirka Topalovića, u kultnom filmu „Maratonci trče počasni krug“ nakon što je čuo da je Pantelija celokupnu svoju imovinu ostavio samom sebi, pretećim tonom ostatku familije postavlja pitanje: „ Pa koliki je moj deo“? Na to će mu njegov pradeda Aksentije Topalović odgovoriti uz uvredljivu gestikulaciju rukom: „Ovoliki!“ Mirko Topalović će isprovociran ovakvim ophođenjem ostatka porodice rezignirano replicirati: „Pa onda ja znači nisam dobio ništa, ne može to tako. Zapamtićete vi mene!“

Da bi se sprečio ovakav scenario i izbegla spirala nasilja nasledno pravo je iznedrilo institut nužnog naslednog dela. Zahvaljujući njemu, pojedine kategorije zakonskih naslednika ne mogu definitivno biti isključene iz nasleđivanja bez obzira na želju ostavioca. Na njihov zahtev njima će priprasti odgovarajući minimalni deo zaostavštine – nužni nasledni deo.

Ovaj pravni institut je nastao u cilju očuvanja dobara (pokretne i nepokretne imovine) u okviru porodice ostavioca. U njegovoj primeni do izražaja dolazi interes kolektiviteta naspram volje individue. Uveden je kao svojevrsna potpora najbližim članovima porodice ostavioca (preminulog), koja im pruža garantije da ne mogu ostati bez ničega čak i ako je to bila volja ostavioca.

KO SU NUŽNI NASLEDNICI I KOLIKI JE NUŽNI DEO?

Zakon o nasleđivanju predviđa dve kategorije nužnih naslednika. U prvu kategoriju spadaju nužni naslednici čije pravo na nužni deo nije ničim uslovljeno. U ovu kategoriju spadaju: potomci (deca, unuci, praunuci..), usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i usvojilac. Dakle, reč je o pripadnicima prvog naslednog reda kojima su pridodati i rodonačelnici drugog naslednog reda – roditelji i usvojioci.

U drugu kategoriju spadaju nužni naslednici čije je pravo na nužni deo dvostruko uslovljeno. Naime, da bi: usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci mogli da zasluže status nužnih naslednika neophodno je da: 1) budu trajno nesposobni za rasuđivanje i 2) nemaju nužnih sredstava za život. Prema tome, u ovu drugu kategoriju spadaju pripadnici drugog i trećeg naslednog reda.

Ovde treba učiniti važnu napomenu. Status nužnog naslednika može da stekne samo onaj ko bi inače po zakonskom redu nasleđivanja bio pozvan da nasledi ostavioca. Shodno tome, u našem primeru sa početka teksta, mladi Mirko Topalović ne bi imao status nužnog naslednika jer su mu živa čak četiri pretka, pa on ne bi imao položaj zakonskog naslednika pokojnog Panteliju. Prioritet bi imao Pantelijin sin, Maksimilijan Topalović, kome bi trebala da pripadne celokupna zaostavština.

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. Veličina nužnog dela se razlikuje u zavisnosti od toga o kojim nužnim naslednicima je reč. Tako, nužni naslednici koji pripadaju prvom nasledno redu: potomci, usvojenici i njihovi potomci i bračni drug, imaju pravo na polovinu naslednog dela koji bi im pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Svi ostali nužni naslednici, u koje ubrajamo: roditelje, usvojioce, braću i sestre, dedove i babe i ostale pretke, imaju pravo na trećinu dela koji bi im pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Primera radi, ako je ostavilac imao dva sina, a celokupnu imovu je testamentom ostavio samo jednom od njih, drugi sin, kao nužni naslednik, ima pravo na četvrtinu zaostavštine imajući u vidu da mu inače po zakonskom režimu nasleđivanja pripada polovina zaostavštine. Shodno tome, može se obratiti advokatu za nasledno pravo radi ostvarenja prava na nužni deo.

KAD JE POVREĐENO PRAVO NA NUŽNI DEO?

Nužni deo naslednika je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja (putem testamenta) i poklona učinjenih u korist nužnog naslednika manja od njihovog nužnog naslednog dela. Dakle, nužni deo se može povrediti putem testamenta ili/i poklona.

Da bismo utvrdili da li je došlo do povrede prava na nužni deo i koliko isti iznosi neophodno je da izračunamo vrednost zaostavštine ostavioca. Pod zaostavštinom, u smislu primene instituta nužnog dela, podrazumevamo: 1) celokupnu imovinu koju je ostavilac imao u momentu smrti, računajući i zaveštajna raspolaganja i sva njegova potraživanja umanjena za ostaviočeve dugove 2) vrednost poklona koje je ostavilac učinio nekom od zakonskih nasledika, bez obzira kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da nasledi 3) vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

KO SU DUŽNICI NUŽNOG NASLEDNIKA?

Kao dužnici nužnog naslednika javljaju se svi zaveštajni naslednici čiji se nasledni delovi srazmerno smanjuju sve dok se ne namiri vrednosti nužnog dela. Pored njih, kao dužnici se javljaju i poklonoprimci ako se iz vrednosti naslednih delova zaveštajnih naslednika ne može namiriti nužni deo.

Kada je o vraćanju poklona reč, pravilo je da se pokloni vraćaju prema obrnutom redu u odnosu na momenat kada su učinjeni. Prema tome, prvo se vraća poklon koji je poslednji učinjen.

PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUŽNI DEO

Nužni naslednik čije je pravo na nužni deo povređeno ima pravo da, preko advokata za nasledno pravo, traži novčanu protivvrednost svog nužnog dela (obligaciono pravo). Ovo je primarna pravna priroda nužnog dela i sud će uvek udovoljiti ovakvom zahtevu.

Sa druge strane, moguće je tražiti i određeni udeo na stvari koja čini zaostavštinu (stvarno pravo). Tako, nužni naslednik može tražiti određeni svojinski udeo na stanu koji ulazi u sastav zaostavštine, a kojim je ostavilac raspolagao putem zaveštanja. Ovde će pak sud, u svakom konkretnom slučaju, procenjivati da li je opravdano priznati ovakav zahtev nužnog naslednika ili će se ovaj ipak morati zadovoljiti novčanom protivvrednošću nužnog dela.

KAKO OSTVARITI PRAVO NA NUŽNI DEO?

Pravo na nužni deo se može ostvariti u ostavinskom postupku, i to tako što će nužni naslednik pred ostavinskim sudom istaći svoj zahtev za namirenje nužnog dela. Ako dužnik nužnog dela njemu ne prizna ovaj zahtev, ostavinski sud će nužnog naslednika uputiti na pokretanje parničnog postupka.

Za više informacija u vezi sa ostvarivanjem prava na nužni deo, kao i drugim pitanjima iz oblasti nasledno pravo, najbolje je da se obratite za stručnu pomoć advokatu za nasledno pravo.