Blog

Pitanje raskida i poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju predmet je brojnih kontroverzi i nešto što davaocima izdržavanja, po pravilu, uliva veliki strah. Domaći zakonodavac je, uvažavajući pravne karakteristike ovog ugovora, uveo nekoliko specifičnih razloga za raskid i poništaj istog. U narednim redovima saznajte u kojim se sve situacijama ovaj ugovor može raskidati i poništavati.

Zakon o nasleđivanju poznaje dva posebna razloga za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Prvi razlog se aktivira u slučaju postojanja poremećenih odnosa između strana ugovornica. Tako, ako se međusobni odnosi primaoca i davaoca izdržavanja toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svaki od njih može zahtevati raskid ugovora. Ovaj razlog za raskid direktno izvire iz činjenice da je u pitanju ugovorni odnos koji se zasniva s obzirom na lična svojstva ugovarača i podrazumeva međusobno poverenje i prijateljske relacije. Kada to izostane, ugovor o doživotnom izdržavanju gubi svoju svrhu, pa zakonodavac dopušta obema stranama da izađu iz ugovornog odnosa posredstvom raskida ugovora.

Ako sud izrekne raskid ugovora, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena dobra i usluge. Ovo predstavlja uobičajenu posledicu raskida bilo kog ugovora, a koja se sastoji u tome da svaka strana ugovornica vraća ono što je primila. Kako je kod ugovora o doživotnom izdržavanju, do momenta raskida jedine benefite imao primalac izdržavanja, to je dužan da vrati primljeno. Međutim, ako je do raskida ugovora došlo usled krivice jednog ugovornika, drugi ugovornik ima pravo na pravičnu naknadu.

Drugi razlog za raskid se aktivira u slučaju nastupanja promenjenih okolnosti (rebus sic stantibus). Naime, ako se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge strane ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti ugovor.

Pod promenjenim okolnostima podrazumevamo izvanredne okolnosti čije nastupanje nije moglo da se predvidi u momentu zaključenja ugovora – npr. davalac izdržavanja stekne obavezu da izdržave druga lica, davalac izdržavanja toliko osiromaši da ne može da daje izdržavanje i sl. Sud može da obavezu izdržavanja davaoca izdržavanja preinači u doživotnu rentu ako se ugovornice sa tim saglase. Time bi se olakšao položaj davaoca izdržavanja koji ne može da se neposredno stara o primaocu (neguje ga, posećuje, živi sa njim itd.) jer bi mogao da plaća svakog meseca određeni fiksni novčani iznos na ime svoje obaveze.

RUŠLJIVOST UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Zakon o nasleđivanju poznaje i jedan slučaj rušljivosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Shodno njemu, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Rok za poništaj je godinu dana od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od 3 godine od dana primaočeve smrti. Pri tome, rok od jedne godine ne može početi da teče pre primaočeve smrti.

Opravdanje za ovakvo zakonsko rešenje i ustanovljavanje rušljivosti ugovora leži u činjenici da je ugovor o doživotnom izdržavanju po svojoj pravnoj prirodi aleatoran ugovor (ugovor na sreću), kod koga dužina trajanja obaveze davaoca izdržavanja zavisi od buduće neizvesne činjenice –  momenta smrti primaoca izdržavanja. Kako u opisanoj situaciji, neizvesnosti na strani davaoca izdržavanja nema, to je takav ugovor pogođen sankcijom rušljivosti.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz domena nasledno pravo, najbolje je da se obratite advokatu za nasledno pravo.