Blog

Sve dok ljubav između supružnika cveta imovinska pitanje o tome: kome, šta i koliko pripada nisu u prvom planu. Međutim, kada ih bračna fortuna napusti odjedanput ova pitanja iskrsavaju, i svako od njih se u maniru Mirka Topalovića iz „Maratonaca“ pita: „A koliki je moj deo“? U redovima koji slede bavićemo se pitanjem imovinskih odnosa supružnika.

Gledano iz perspektive supružnika, postoje dve vrste imovinskih masa: posebna imovina i zajednička imovina. Pod imovinom se podrazumevaju: pokretne stvari, nepokretnosti, novac, autorska prava, prava intelektualne svojine, potraživanja i dr.

POSEBNA IMOVINA

Posebna imovina je pre svega ona imovina koju je supružnik stekao pre zaključenja braka. Dakle, reč je imovini koju je supružnik uneo u brak, pa je stoga logično da je on jedini njen sopstvenik, kao i da drugi supružnik na istu ne polaže nikakva prava.

Pored toga, posebnom imovinom se smatraju i imovinska dobra koja su stečena u toku trajanja braka pod uslovom da su stečena nekim od sledećih osnova: 1) deobom zajedničke imovine 2) nasleđem 3) poklonom 4) drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Najviše kontroverzi stvara ona kategorija imovinskih dobara koja je stečena poklonom, jer je u nekim situacijama sporno kome od supružnika je poklon učinjen. Tipičan primer za to su svadbarski pokloni, u pogledu kojih je u sudskoj praksi zauzet stav da se poklon pripisuje onom supružniku sa kojim je poklonodavac u srodničkoj vezi ili prijateljskoj relaciji.

Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Shodno tome, ako ste u toku braka nasledili ili dobili na poklon neku nekretninu možete slobodno da je prodate, pri čemu vam ne treba saglasnost vašeg supružnika.

Kao važno, javlja se i pitanje prava supružnika u slučaju uvećanja vrednosti posebne imovine drugog supružnika. Primera radi, jedan od supružnika u brak može uneti još nezavršenu nekretninu, dok se u toku braka preduzimaju preostali građevinski radovi koji istoj uvećaju prvobitnu vrednost. Ovde razlikujemo dve situacije: 1) ako je došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika 2) ako je došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine drugog supružnika. U prvom slučaju, supružnik ima pravo na novčano potraživanje srazmerno svom doprinosu. Sa druge strane, u situaciji kada je uvećanje posebne imovine znatnog karaktera, supružnik ima pravo na svojinski udeo na toj imovini srazmerno svom doprinosu.

POJAM ZAJEDNIČKE IMOVINE SUPRUŽNIKA

Zajednička imovina supružnika predstavlja onu imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Dakle, kao odlučujuća pretpostavka za definisanje pojma zajedničke imovine javlja se zajednica života supružnika. Shodno tome, ako su supružnici faktički prekinuli zajednicu života, a brak nije formalno razveden, imovina koju stekne jedan od njih ne potpada pod režim zajedničke imovine. Dakle, razvod braka nije uslov da bi neka imovina bila tretirana kao posebna imovina supružnika. Treba napomenuti da su i vanbačni partneri u ovom domenu potpuno izjednačeni sa bračnim, tako da imovina koja bude stečena tokom trajanja vanbračne zajednice predstavlja zajedničku imovinu vanbračnih partnera.

Porodičnim zakonom su regulisana i dve specifičnije situacije, kada može biti upitno da li je reč o sticanju imovine radom u klasičnom smislu reči. Prva situacija se odnosi na sticanje imovine posredstvom igara na sreću u toku trajanja zajednice života u braku (loto, bingo i dr.). Zakonodavac je propisao da imovina stečena na ovaj način predstavlja zajedničku imovinu supružnika, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio svoju posebnu imovinu.

Druga situacija se odnosi na imovinu koja se stekne korišćenjem (ubiranjem prihoda) prava intelektualne svojine, koje pripada jednom od supružnika, u toku trajanja braka. I ovde je usvojeno rešenje da imovina stečena na ovaj način predstavlja zajedničku imovinu supružnika.

BRAČNI UGOVORI

Režim zajedničke imovine supružnika nije imperativne prirode, tako da je Porodičnim zakonom predviđeno pravo supružnika odnosno budućih supružnika da svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urede ugovorom – bračni ugovor. Bračni ugovor se može zaključiti pre sklapanja braka, ali i tokom njegovog trajanja i njime se derogira (isključuje) režim zajedničke imovine supružnika.

Prema tome, supružnici su slobodni da bračnim ugovorom predvide različite modalitete u pogledu imovine koju su stekli ili će steći u toku braka. Tako, moguće je predvideti: da sva imovina prapada jednom supružniku, da svaki supružnik ima odgovarajući svojinski udeo u sticanju celokupne imovine (npr. muž 2/3, a žena 1/3), da svakome pripadne u svojinu ona imovina koju je stekao svojom ličnom zaradom itd.

Za punovažnost bračnog ugovora predviđena je posebna, strožija forma. Naime, bračni ugovor se zaključuje kod notara u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) bračnog ugovora javni beležnik je dužan da stranke upozori na sve pravne posledice koje isti proizvodi, a posebno na činjenicu da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.

UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE ZAJEDNIČKOM IMOVINOM

Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Ovo proizlaži iz pravne suštine zajedničke svojine kao svojinskog oblika u kome udeli zajedničara, u našem slučaju supružnika, nisu opredeljeni (određeni). Stoga, supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

U cilju zaštite imovinskih interesa supružnika na čije ime se ne vodi nepokretnost u Katastru Porodični zakon uvodi pravnu fikciju po kojoj se smatra da je upis prava svojine izvršen na ime oba supružnika i u situaciji kada je izvršen na samo jednog od njih osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum o deobi imovine odnosno bračni ugovor ili je o pravima supružnika na nepokretnosti doneta sudska odluka. Upravo iz ovog razloga javni beležnik će prilikom overe (solemnizacije) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti proveravati bračni status prodavca, i u slučaju da utvrdi da je nepokretnost stečena tokom braka overu ugovora uslovljavati saglasnošću drugog supružnika.

DEOBA ZAJEDNIČKE IMOVINE SUPRUŽNIKA

Pod deobom zajedničke imovine podrazumeva se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (npr. da se svaki supružnik smatra suvlasnikom na ½, 1/3 i nekom drugom suvlasničkom obimu prava u pogledu stvari koje ulaze u zajedničku imovinu). Deoba zajedničke imovine supružnika može da se vrši bilo u toku trajanja braka, bilo nakon što brak prestane. Postoje dve vrste deobe zajedničke imovine supružnika: sporazumna deoba i sudska deoba.

Sporazumna deoba se sprovodi tako što supružnici zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine. Ovaj sporazum se zaključuje u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Sa druge strane, sudska deoba se inicira podnošenjem tužbe sudu protiv supružnika na koga se vode stvari koje predstavljaju zajedničku imovinu. Porodični zakon uvodi pretpostavku da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Međutim, ova pretpostavka je oboriva tako da svaki supružnik može da dokazuje da je njegov udeo veći od udela drugog supružnika.

KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE VISINE UDELA SUPRUŽNIKA

Kao kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje veličina udela supružnika u zajedničkoj imovini uzimaju se: ostvareni prihodi (zarade i honorarni rad), vođenje poslova u domaćinstvu (sređivanje kuće i pripremanje obroka), staranje o deci, staranje o imovini, kao i druge okolnosti od značaja za održavanje i uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Po pravilu, žene puno polažu na doprinos u vidu staranja o domaćinstvu i deci, međutim treba imati u vidu da je sudska praksa vrlo restriktivna u tom pogledu, te da je stala na stanovište da se staranje o deci vrednuje kao dnevnica nekvalifikovanog radnika.

U sudskim sporovima povodom utvrđivanja udela u sticanju bračne tekovine važnu ulogu igraju sudski veštaci ekonomsko-finansijske struke jer im se daje u zadatak da na osnovu svih raspoloživih podataka o prihodima i drugim vidovima doprinosa oba supružnika iskalkulišu u procentualnom iznosu koliki je doprinos svakog od njih.

Ovi sporovi su složeni, tokom njih se po pravilu izvodi puno dokaza, od čega najveći broj otpada na svedočenja, tako da znaju da traju i preko 3-4 godine. Pravo na podnošenje tužbe za utvrđivanje udela u sticanju bračne tekovine ne zastareva imajući u vidu da se njome traži svojinsko pravo. Pored supružnika, pravo na podnošenje tužbe imaju: naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.

Za više pitanja najbolje je da se obratite za savet advokatu.