Blog

Popularnosti domaćeg filma „Maratonci trče počasni krug“ u velikoj meri je doprinela kultna scena tokom koje se u kući Topalovića otvara testament rodonačelnika porodice, pokojnog Pantelije Topalovića. Ova komična scena, tokom koje se čitaju tri različita testamenta od kojih su dva lažna, dostiže svoju kulminaciju kada Pavle Vujisić, u liku Milutina Topalovića, na opšte zaprepašćenje i nevericu prisutnih, obaveštava ostatak porodice da je Pantelija „sve što ima ostavio samom sebi“. U narednim redovima ćemo vas upoznati sa institutom testamenta.

POJAM TESTAMENTA

Jedan od pionirskih poduhvata pravne civilizacije, koji seže još od perioda Starog Rima, bila je afirmisanje pravnog instituta kojim se vršio raspored imovine nakon smrti nekog lica mimo do tada uobičajenog pravila da se kao naslednicu javljaju isključivo članovi najuže porodice.

Testament predstavlja zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine za slučaj smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrću.

Prema tome, pravilo je da testamentom ostavilac određuje raspodelu svoje imovine za slučaj smrti, tako što će navesti kome i šta ostavlja, ali pored toga, testament može sadržate i neke odredbe neimovinske prirode – npr. priznanje vanbračnog očinstva, određivanje načina i mesta sahrane i dr.

PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA

Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevamo njegove osobine kao pravnog posla.

Testament predstavlja pravni posao mortis causa. Ovo podrazumeva da iako se testament sačinjava za vreme života ostavioca, sva njegova pravna dejstva bivaju odložena do momenta ostaviočeve smrti. Prema tome, lice koje je u testamentu označeno kao naslednik neke stvari – npr. stana, pravo svojine na predmetnom stanu stiče tek nakon što ostavilac premine, dok za njegova života nema nikakva prava iz testamenta.

Takođe, testament pradstavlja dobročin pravni posao. Dobročini pravni poslovi su takvi pravni poslovi kod kojih jedna strana ugovornica nije dužna da daje bilo kakvu protivnaknadu za koristi koje stiče od druge strane ugovornice. Testamentarno raspolaganje je uvek dobročinog karaktera, čak i u situaciji kada sadrži neke terete ili naloge – npr. naslednik koji je dobio celokupnu imovinu ima obavezu da izvesnom Peri Periću isplati 1000 evra. Naime, smisao ovih naloga nije opterećivanje naslednika koji je svakako crpi veliku imovinsku korist iz testamenta i nakon što isplati iznos od 1.000 evra, već dodatna preraspodela imovine ostavioca.

Jedna od pravnih karakteristika testamenta je da on predstavlja jednostrani pravni posao. Jednostrani pravni poslovi nastaju i proizvode pravna dejstva izjavom volje samo jednog lica. Kod testamenta u pitanju je ostavilac. Nasuprot njima stoje dvostrani pravni poslovi kod kojih je pravno dejstvo uslovljeno saglasnošću volja obe strane – npr. ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu i dr.

Jednostranost je kod testamenta izražena vrlo strogo tako da uticaj volje drugog lica vodi njegovoj ništavosti. Naime, volja drugog lica se može javiti samo u granicama saveta pod uslovom da to lice govori istinu. Ako se pak ta granica prekorači, nalazimo se na terenu mane volje I postoji mogućnost za poništenja testamenta, u celosti ili delimično – npr. komšija ispriča ocu da ga sin ogovara po selu, u nameri da izdejstvuje njegovo isključenje iz nasledstva.

Pored toga, testament predstavlja strogo lični pravni posao. Naime, za razliku od nekih drugih pravnih poslova koji se mogu zaključiti preko punomoćnika, što je čak slučaj i kod zaključenja braka, kod testamenta je takva mogućnost isključena. Prema tome, ostavilac svoju poslednju izjavu volje mora dati lično, na odgovarajući zakonom propisan način, pri čemu tu izjavu ne mogu da umesto njega daju neka druga lica čak i ako bi ih na to ovlastio. Dakle, nije dopušteno izdavanje specijalnog punomoćja u kome su navedeni svi elementi koje treba da sadrži testament, u cilju da ga npr. sačini advokat za sastavljanje testamenta u ime svog klijenta.

Na koncu, testament predstavlja formalni pravni posao. Kod formalnih pravnih poslova izjava volje mora biti data na zakonom propisan način, u relevantnoj pravnoj formi, kako bi ista proizvodila pravna dejstva. Potreba za propisivanjem zakonske forme naročito je izražena kod dobročinih pravnih poslova, kao što je slučaj sa testamentom, u cilju da se spreče eventualne zloupotrebe – npr. falsifikovanje testamenta. Zakon o nasleđivanju predviđa čitavu lepezu pravnih formi za sačinjavanje testamenta, koja broji ukupno 9 različitih oblika. Stoga, u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalazi, ostavilac mora sačiniti testament na neki od zakonom propisanih načina, kako bi isti imao pravno dejstvo.

DA LI JE TESTAMENT OPOZIV?

Testament je opoziv pravni posao. Naime, ostavilac može da opozove svoj ranije sačinjen testament tako što će, u skladu sa zakonom propisanom formom, sačiniti novi testament. Pri tome, taj novi testament može da sadrži izjavu kojom se imovina raspodeljuje na drugačiji način (izmena testamenta) ali i izjavu kojom se samo opoziva ranije sačinjen testament (opoziv testamenta), pri čemu ostavilac ne vrši raspodelu imovine za slučaj smrti – npr. izjava – opozivam svoj testament zaključen pred svedocima dana 09.09.2017. godine. U ovom drugom slučaju, u odsustvu testamenta, primeniće se zakonski režim nasleđivanja.

Ostavilac ima pravo da svoj testament izmeni ili opozove do kraja  svog života, pri čemu se jedan isti testament može menjati neograničen broj puta. Ovo iz razloga što se smatra da bez obzira koliko bilo testamenata u formalnom smislu – izdvojenih pismena koja sadrže poslednju volju, ostavilac ima samo jedan testament u materijalnom smislu, do koga dolazimo kad uporedimo sadržinu svih formalnih testamenata i, putem pravila tumačenja, utvrdimo njegovu poslednju volju. Za akt izmene ili opozivanja testamenta ostavilac mora da ima istu sposobnost koja se traži za akt sačinjavanja testamenta – aktivnu testamentarnu sposobnost.

KAD SE STIČE TESTAMENTARNA SPOSOBNOST?

Testamentarna sposobnost predstavlja vrstu poslovne sposobnost čiji je domen ograničen na sačinjavanje testamenta. Za testamentarnu sposobnost se vezuje ispunjenje dva uslova: subjektivni i objektivi uslov. U domaćem pravu, shodno Zakonu o nasleđivanju, testamentarna sposobnost se stiče sa navršenih 15 godina života. Ovaj uslov, koji se odnosi na odgovarajuću starosnu dob, predstavlja objektivnu komponentu testamentarne sposobnosti.

Pored toga, da bi jedno lice imalo testamentarnu sposobnost neophodno je da se stekne i njena subjektivna komponenta – sposobnost za rasuđivanje. Sposobnost za rasuđivanje je sposobnost pravnog subjekta da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje. Postoji oboriva pravna pretpostavka da je lice koje je navršilo 15 godina života sposobno za rasuđivanje. Ova pravna pretpostavka ne važi ako je reč o licu koje je u potpunosti ili delimično lišeno poslovne sposobnosti. Vredi podsetiti da se kao najčešći uzroci za lišenje poslovne sposobnosti javljaju duševna bolest, duševna zaostalost i mentalna nerazvijenost, pa je stoga razumljivo što pomenuta pretpostavka sposobnosti za rasuđivanje u ovim slučajevima ne važi.

Da bi testament bio punovažan, ostavilac mora posedovati aktivnu testamentarnu sposobnost u trenutku njegovog sačinjavanja. Naknadno sticanje aktivne testamentarne sposobnosti ne dovodi automatski do punovažnosti testamenta koji je sačinje u vreme odsustva ove sposobnosti. Sa druge strane, gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Izuzetno, Zakon o nasleđivanju dopušta da ukoliko se bitno izmene prilike koje su u vreme sačinjavanja testamenta bile ostaviočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe testamenta ako ostavilac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje . Ako se poslužimo primerom naših junaka iz „Maratonaca“, dobar povod za tako nešto bi bila hipotetička situacija da Aksentije Topalović izbaci iz porodične kuće Maksimilijana Topalovića, pa da ovaj usled starosti i nemogućnosti za rasuđivanje ne može da opozove svoj testament u kome ga imenuje za jedinog naslednika.

Za više informacija o ovom, kao i o drugim pitanjima iz oblasti advokatska kancelarija nasledno pravo, najbolje je da se obratite advokatu.